Najveći eksperiment u istoriji čovečanstva počeće 10. septembra, u tunelu stotinak metara pod zemljom, na francusko-švajcarskoj granici. Tog dana konačno će proraditi najsnažniji akcelerator na svetu, odnosno ubrzivač čestica, takozvani Large Hadron Collider (LHC).

LHC je kružni protonski akcelerator dug 27 kilometara, nazvan "Veliki otac" svih sličnih ureč‘aja. čŒitav projekt košta gotovo devet milijardi dolara, a u njemu učestvuje 15-ak zemalja. Eksperiment sprovodi Evropska laboratorija za istraživanje čestica (CERN).

Kada se unutar LHC-a brzinom svetlosti budu frontalno sudarale prve čestice, pretpostavlja se da bi mogle nastati reakcije slične prvom prasku. Upravo su spoznaje o nastanku svemira, kao i otkrivanje tajni fizike elementarnih čestica glavni cilj eksperimenta.

Kako se kritični datum primiče, rasplamsavaju se polemike o tome da li će eksperiment označiti početak kraja sveta ili pak otkriti nove tragove o poreklu kosmosa, novim česticama, novim dimenzijama i verovatno novim zakonima fizike koje teorija još nije ni predvidela.

Mnogi se boje da bi u slučaju neke nepredvidive situacije tokom eksperimenta moglo da doč‘e do nastanka crne rupe koja bi odmah počela da uvlači okolnu materiju. Moglo bi, kažu, početi s jednim jedinim protonom, a završiti s čitavom Zemljom.

Do sada nevič‘ena simulacija velikog praska našla se na udaru kritike grupe svetskih stručnjaka koji tvrde da eksperiment potencijalno nosi ogromnu opasnost za čovečanstvo.

Evropski sud u Strazburu nedavno je, ipak, odbio tužbu 20-ak uglednih fizičara koji tvrde da bi sudaranje protona unutar LHC-a moglo dovesti do nastajanja crnih rupa, koje bi rasle i "progutale" svet, odnosno dovele do Apokalipse.

Jedan od zagovornika teorije o smaku sveta je i nemački fizičar Oto E. Rošler iz Tibingena. Prema njegovom mišljenju, sporne crne rupe neće nastati odmah nakon prve kolizije protona u akceleratoru, već to može potrajati i nekoliko desetina godina, pa čak i mnogo više.

"Meč‘utim, ako jednom počne taj proces, više ga nije moguće zaustaviti", upozorava ovaj nemački naučnik.

Do nastajanja crnih rupa, prema dosadašnjim načnim saznanjima, može doći samo ako prostor pokazuje više od tri dimenzije. Ako bi se tako nešto zaista dogodilo unutar LHC-a, to bi značilo potvrdu "teorije stringova", koja polazi od pretpostavke da postoji devet dimenzija prostora.

Većina načnika, ipak, smatra da čovečanstvu ne preti smak sveta.

Zagovornici predstojećeg eksperimenta tvrde da svet može mirno da spava i da je reč o strogo kontrolisanom projektu koji može da pomogne da se pronikne u to kakav je bio svemir pre 14 milijardi godina.

Nema mesta strahu od crnih rupa koje bi nas sve mogle progutati, stav je strčnjaka koji već 20 godina rade na oživotvorenju ovog istorijskog poduhvata.

LHC može da stvori sićušnu, gotovo beskonačno kratkotrajnu, odnosno potpuno bezopasnu crnu rupu. Oko toga se fizičari ne uzbč‘uju jer, kažu, mogćnost nastanka stabilne crne rupe koja bi mogla da naraste u nešto zabrinjavajće, ravna je načnoj fantastici.

Dvojica fizičara su pažljivije pročili taj "problem" poredeći ga s poznatim astrofizičkim pojavama i koristeći postojeća znanja o svemiru kako bi odredili verovatnoću da eksperiment LHC stvori stabilnu crnu rupu na Zemlji.

To su Stiven Gidings sa Univerziteta Santa Barbara u Kaliforniji i Mikelanč‘elo Mangano iz CERN-a, čiji su strčnjaci i sagradili LHC. Ova dva načnika se u radu objavljenom 18. avgusta u onlajn izdanju "Fizikal rivju", bave "ekstremno hipotetičkom situacijom" u kojoj je crna rupa stvorena u LHC-u stabilna i ostaje na Zemlji.

Na pitanje da li je čovečantsvo osudjeno na propast, njihov odgovor je - ne.

"Vrlo temeljito smo pročili mogući rizik, čak i s nekim suludim pretpostavkama o ponašanju crne rupe i zakljčili da nam ne preti nikakva opasnost", rekao je Gidings.