Osjetis li
prije sna
dah ti lebdi iznad usne
preko obraza ti klizne..

Mislima te u oblik sna pretvaram
i dok sapatom izgovaram zelju za tvojim likom,
prilazis mi.

Tiha poput vetra nosis jedro moga glasa,
a ja te u odsjaju ceznje gutam
i u plavoj svetlosti daljine,
one iste svetlosti iz koje izranja ljubav,
takvu smelu i tako zrelu,
kao ljubav nas samih,
kao bozanstveni dar prinosim
u sebi iskonskom tisinom ljubim.

Iako te sad nema kraj mene,
iako su se vrazije udaljenosti ponovno razgalamile
hodas abecedom zagrljaja ponosno u meni
i slikom osmeha koracas mojim usnama.

Oduvek te u svom srcu i svojoj dusi imam
i tu spokojno odrastas,
a metri i kilometri sto se ponavljaju
i gaze vreme rastezuci moj pogled,
kao da se i ne dogadjaju
ili se nikada nisu dogodili.

Samo se mi sretni dogadjamo
u mnostvu tog prokletog cekanja.

Ne klecimo, opiremo se nadiranju samoce
i u vecnim jutrima istine,
poput uzarenog pogleda,
kao plemeniti dodiri ljubavi,
pod prstima mesecine nestajemo
tvoje je ime moja molitva
tvoje je ime cekanje na tebe
laku noc ljubavi moja..